Војислав Лукачевић са својим санџачким јединицама и комбинованим херцеговачким четницима опколио је Њемце у Требињу септембра 1944. године. Требиње су бранили припадници њемачке 369. легионарске дивизије. План је био да Лукачевићеве јединице нападну Њемце на простору Требиње, Дубровник, Бока, како би се савезницима омогућило искрцавање.. Када би они узели Требиње Павле Ђуришић је требало да нападне њемачке гарнизоне у Даниловграду, Цетињу и Подгорици. На Грабу (Зупци) припреман је аеродром гдје је требало да савезници дотурају помоћ. Тада би се Лукачевић састао са Ђуришићем на Грахову. Херцеговачка јуришна бригада заузела је утврђење Хумац од Њемаца, и заробила 50 њемачких војника. Санџачке јединице бориле су се око опкољеног Требиња (1. пљеваљска бригада). У међувремену јаке партизанске снаге (29. херцеговачка дивизија), умјесто да помогну четницима да се узме Требиње, напале су их с леђа. Четници су били принуђени да избјегну опкољавање. Два дана касније, Њемци су напустили Требиње без борбе.
     Лукачевић је одступио до Меке Груде, на путу Билећа – Гацко. Ту је била стигла једна мања група Енглеза која се искрцала код Дубровника. Лукачевић је отишао да преговара са њима. Међутим он је ту разоружан, лишен слободе и одведен у правцу Никшића. Предат је комунистима који су га стрељали.