Предавање у Конгресној кући у Бечу 15. септембра 1992. године

    Један од највећих Црногорца свих времена је Стефан Немања, рођен у данашњој Подгорици. Такав велики Црнгорац створио је моћну српску државу три вијека прије него се први пут помиње Црна Гора у свјетској историографији и бласфемично договорној, малоумној, картографији по разапетој кожи народа који говори истим матерњим, српским, језиком!
    Па Немањин син Растко још је већи Црногорац од највећег Србина Немање зато што је, као Свети Саво, испунивши новозавјетни тестамент да син буде родитељ своме оцу, постао врховни српски Светац!
    И Отац и Син су Свеци код српског народа! Немања је Свети Стефан Мироточиви, а син му Свети Саво, утемељивач српске духовности, творац Светосавља, најчвршћег моралног узглавља и јединог духовног здравља, врховни српски Светац који је Србе увијек са странпутица враћао на прави национални, светосавски, пут прије и послије свих Савиндана и видовдана по којима се вјечност вјечности учи!
    Од ове двојице највећих Црногораца Српство нема већих Срба у историји!
    С обзиром да Српство, као симбол библијског значаја, почиње од двојице највећих Црногораца, Српство Црногораца сматра се ТЕСТАМЕНТОМ СВЕТАЦА!
    Поступајући по тестаменту светаца, син оца Црногорца из Васојевића, Ђорђије Петровић морао је и пред Богом и пред народом да подигне СРПСКУ РЕВОЛУЦИЈУ и да остави најдубљи људски траг по губавом образу ондашње Европе, а управо примјер великог црногорског Србина Ђорђија Петровића био је водиља свим каснијим еропским ослободилачким и препородитељским покретима!
    Анахроно је доказивати да је Његош највећи Црногорац зато што је у своје вријеме, и у каснијим, био и остао један од највећих Срба свих времена! Ту чињеницу знају скоро сва црногорска дјеца која, прије него узму буквар у руке, напамет знају Његошев Горски вијенац и тек кад одрасту схвате ко је написао овај бисер свјетске књижевности!
    Коме још није јасно да Владика Николај Велимировић, најмудрији Србин свих времена послије Светога Саве и Његоша, чије је поријекло из Загарача код Даниловграда, није један од највећих Црногораца баш зато што је јеванђеоском љубављу и стоичком мудрошћу заговарао свеправославно јединство и свесрпско уједињење током свог паћеничког и светачког живота у емиграцији на свим континентима широм земљинога сара по којем неко (зна се ко!) појмове мијеша и логику вара?!
    Ко може да порекне црногорско поријекло творца српске писмености Вука Караџића који је, делајући по тестаменту светаца, увео Србе у планетарну орбиту писмености ?
    Зар у небеској алеји највећих Црногораца неки не виде чак ни Патријарха Српске Православне Цркве Гаврила Дожића, највећег јунака међу мудрацима и највећег мудраца међу свим српским јунацима и ко може да фалсификује Дожићево црногорско поријекло из Мораче и његову пресудну улогу у уједињењу двије Краљевине?
    Зар Краљ Ујединитељ Александар I Карађорђевић није рођен баш у Црној Гори, на Цетињу, па зар дјетинство није провео на црногорској Обилића пољани?
    Зар слијепци код очију не виде Косовски завјет по тестаменту Светаца на коротно црногорској капи?
    Зар на путу Светог Петра Цетињског од Немањине колијевке до небеског Престола испод палца, кажипрста и великог прста памети, нијесу расли, по тестаменту светаца, бунтовници и пјесници са молитвама у мозговима да измјере пространство неба по образима, па зар захваљујући таквом раду по тестаменту светаца нијесу престајале оргије крвопија из племена разбратија?
    Зар у колијевци од неба и земље, ишараној путевима Светога Петра Цетињског, послије рођења Створа од
Говора и Твора нијесу расле државе праве?
    Зар из Светога Василија Остроског, кад је стигао у црногорско Чево, није из њега проговорило Косовско Врачево, па зар тај онебесени пјесак није препознао у Острогу знак што га у памћењу народа утисну цародревни Лешак и зар Светац Острошки није упозорио да, кад мисао сикне диобом једног тијела на два дијела, да ће и слијепци морати да виде цвјетове од очију што расту око Грмочела, па зар Свети Василије није
с краја на крај Дечана пребацио преко себе небо од прошлих и будућих дана?
    Борба против тестамента светаца превазилази крваву библијску улогу Пилата!
    Пилат је, наиме, прао крваве руке због Једнога, а данашње пилатовске копије желе да од сваког црногорског Србина направе божје мученике налик на Исуса Христа!
    Има ли веће части за сваког рођеног и нерођеног Црногорца који српски мисли и осјећа? Одговорно тврдим да нема, јер бити у друштву Свемогућег Бога представља трајно живљење на које нас осуђују они чија су рођења били почеци заборављања!
    Из свих ових разлога, као и оних који се подразумијевају, а које нијесам поменуо, одговорно тврдим: онај ко се придржава тестамента светаца, достојно и бескомпромисно бранећи Српство Црногораца, тај постаје аристократа неба по овој земаљској плаконици и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство и Бога и сиромаха који својим духовним благом могу да купе цијело небо!
    Српству Црногораца по тестаменту светаца дивили су се бројни страни ауторитети од којих издвајам: Шафарика, Еванса, Геземана, Кандерсдорфера, Флерикеа, Стањицера, Шварца, Витхалда, Кокела, Пасарза, Дена, Верлопа, Пинона, Мармијеа, Цинкајзена, Клервала, Гиљдефирга, Брауна, Гедоа, Томазеа, Милеа, Слајхера, Ајзнера, Крауса, Добровског, Гетеа, Ранкеа, Грима, Виганда, Јиречека, Слечера, Фатера и друге, да не набрајам појединачно бројне остале: њемачке, аустријске, француске, енглеске, руске и остале ауторитете који су у својим дјелима скидали капу Српству Црногораца по тестаменту светаца!
    Да закључим, Српство Црногораца, по тестаменту светаца, историјска је цињеница.