Make your own free website on Tripod.com
"Савезничка" бомбардовања

    Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч.
    Чудним случајем, бомбардовања су вршена на велике православне празнике када је грађанство било сакупљено на молитвама у црквама или се тискало на улицама.
    Прва жртва наших западних "савезника" био је Ниш, највећи српски град после Београда. Била је среда, 20. октобар 1943. године. Часовници су показивали да је 13 часова и 3 минута.
    У међувремену, док су Енглези и Американци, према одлуци Титовог Врховног штаба, други пут сејали смрт по Нишу, свом врховном команданту се 30. марта 1944. шифрованом поруком јавио Пеко Дапчевић. Он је свом маршалу пријавио своју жељу: "Треба тражити да савезници што прије бомбардују Никшић". Недељу дана касније, 7. и 8. априла, Никшић је сравњен са земљом, на Цвијети. У овом граду, који је тада имао 5.000 становника и око 10.000 избеглица, наступио је прави пакао.
    - Под рушевинама је нађено 500 мушкараца, жена и дјеце, што мртвих, што рањених, док су други дијелови становништва без крова и помоћи - јавио је Међународном црвеном крсту у Женеви градоначелник Никшића Јеврем Шаулић.
    - Непријатељски авиони - извештавао је Шаулић - не само да су засули град бомбама најтежег калибра, него су још гађали цивилно становништво из машинских пушака и ватреног оружја из авиона. Сутрадан, 9. априла, проговорио је и Радио Лондон:
    - Приликом напада британских "велингтона" на Никшић бачене су на разне објекте блок бомбе од 2.000 килограма. Порушено је или оштећено пола вароши. Никшић је бомбардован на тражење маршала Тита.
Огласио се и стари српски дипломата др Мирослав Спалајковић, који је рекао: "Титов покушај продора у Ибарску долину и англио-америчко бомбардовање Београда представљају два повезана потеза исте ратне операције".
    Истог дана када и Београд, на Ускрс 1944. године, "савезнички" бомбардери су се устремили и на црногорску престоницу. Цетиње је било сво у рушевинама. Истог дана страдала су и Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа. Само два дана касније, 19. априла 1944. године, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ: "Јавите нам која мјеста треба бомбардовати." Дапчевић и Бакић радио везом одговарају. "Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар." Титов одговор је стигао из ваздуха.
    У рану зору 5. маја 1944. на Подгорицу је кренуло 120 до 180 тешких четворомоторних бомбардера у 3 налета. Настао је прави пакао. Пола Подгорице је разорено до темеља. Са велике висине и по систему тепиха бомбардовали су градић, да би га исте ноћи докусурили бомбардери британског РАФ-а. Разарана су и околна села, како би био уништен штаб потпуковника Лашића и та намјера је реализована, јер је он нашао смрт у рушевинама. Енглеске и америчке бомбе убијају сваког шестог житеља Подгорице. Од 15.000 људи, теже и лакше је рањено готово 4.500 деце, жена, стараца. У кући Мила Беговића изгинула је цела породица, он, његова супруга и четворица синова. Иста судибна задесила је и Андрију Ђурашевића и десетине других подгоричких породица. Немачке жртве биле су готово 200 пута мање од губитака невиног цивилног становништва Подгорице. Нацистички окупатор је имао 15 мртвих. Према извештају немачке команде за југоисток "60 одсто града је разорено", а Пеко Дапчевић је, без обзира на све, био веома задовољан.  - У Подгорици - јављао је он свом маршалу - бомбардовани углавном војнички објекти, болница Крушевац, ауто-парк,  разни магацини и слагалишта и сви положаји: Горица, Љубовић, Коканерешка Гора, мост, на Цијевни и сва околна села. Било десет великих пожара... Према досадашњим подацима око 2.000 жртава. Политички, војнички и МОРАЛНИ ефекат бомбардовања ДОБАР. Губици не би били оволики да РАФ лецима, а и радио Лондон нису обавјештавали народ да се у случају бомбардовања бјежи у центар града. Послије овог бомбардовања свако јутро у 8:00 по 6 британских "тајфуна" су митраљирали град. Народ се скривао у пећине уз Морачу. Подгорица је у источном дијелу Европе најбомбардованији и најразрушенији град од свих градова. Тај град је бомбардован 77 пута.
    Само у првој недељи септембра Енглези и Американци су свакодневно са 200-300 ловаца и бомбардера разарали оно што је од Србије остало. Њихови кобни бомбардери су у тој недељи, од 1. до 7. сепрембра 1944. године, извели равно 1.973 борбена лета над Србијом и Црном Гором. Ту монструозну операцију Титови западни савезници назвали су "Недељом пацова": Та класична ваздушна инвазија изведена је 33 дана после признања Титовог најближег сарадника Едварда Кардеља да англоамеричко бомбардовање наших градова не наноси готово никакве губитке" нацистичком окупатору, већ да је једини опипљиви резултат ових акција "на хиљаде наших мртвих људи".
    Радио Лондон је објавио да избор циљева врши маршал Тито ради разбијања мјеста отпора на која наилазе партизани.
    У тајном документу који је обавјештајац Харолд Шанц јула 1944. из Каира послао својој централи у Вашингтону пише: «Тако је постало јасно да Тито употребљава америчко ваздухопловство, оружје и опрему првенствено за убијање Срба, па је у последњем коминикеу посветио највише простора опису офанзиве против четника. Он чак и не покушава да прикрије да води грађански рат.»