Make your own free website on Tripod.com
 

Превара која је започела рат

Како су САД, НАТО и западни медији обманути на Косову

Пише: Peter Wortinghton – Toronto Sun

    У марту 1999. оно што је превагнуло код тадашњег предсједника Била Клинтона да лансира ваздушни рат против Србије били су извјештаји о масакру 45 албанских цивила, од стране српских снага безбједности у селу Рачак, око 30 км од Приштине на југу Косова.
    Клинтон је рекао свијету 19. марта 1999: „Треба да запамтимо да оно што се догодило у Рачку... невини људи,. жене и дјеца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну на кољена у прашину и покошени паљбом". Фотографије су обишле свијет. НАТО бомбардовање је започело 24. марта и трајало је 78 дана.
    Секретар за штампу Бијеле Куће, Џо Локхарт, рекао је о Рачку: „Снажна порука ће бити пренијета предсједнику (Слободану) Милошевићу о извоћењу пред лице правде оних који треба да буду кажњени за ово..."
    Амерички министар спољних послова, Медлин Олбрајт, жељна да ратује против тадашње Југославије и говорећи у емисији Face the nation на каналу ЦБС, говорила је о Рачку гдје је, рекла је она, „десетинама људи пререзан гркљан". Она је ово назвала „галванизујућим инцидентом", што је значило да су мировни разговори у Рамбујеу бесмислени, да је једино прибјежиште „хуманитарно бомбардовање".
    Њемачки министар спољних послова, Јошка Фишер, рекао је за лист Берлинер Цајтунг да је масакр у Рачку „за мене био прекретница" и даје рат једини одговор. Тадашњи канадски министар спољних послова, Лојд Оксворти, назваоје овај масакр „одвратним жртвовањем цивила".
    Организација Human Rights Watch (HRW) је извијестила да су мртвима повађени нокти из прстију - што је доказ мучења.
    16. јануара дан након масакра, Вилијама Вокера, америчког дипломату КОЈИ је био на челу мировних посматрача Организације за безбједност и сарадњу у Европи (ОЕБС), одвели су припадници ОВК у Рачак да види тијела у јарку. Он је изјавио да су мртви „очигледно убијени тамо гдје су лежали".
Његов ОЕБС изјештај је говорио о „арбитрарним хапшењима, убијању и сакаћењу ненаоружаних  цивила"  у Рачку.

КОПНЕНЕ ТРУПЕ
    Канађанку, Луиз Арбур, тада специјалног истражитеља Трибунала за ратне злочине (коју је лично за овај посао изабрала Олбрајтова) спријечиле су српске власти да посјети Рачак. Она је обећала одмазду за овај масакр, инсистирајући да су „међународне трупе на лицу мјеста" једини начин да се обаве хапшења. Кад је Милошевић оптужен као ратни злоцинац, масакр у Рачку је навођен као доказ. Лист London Times је писао да су жртвама извађене очи, главе смрскане, у лице пуцано из велике близине, све „сељаци, радници, од 12-74 године, мушкарци, жене и дјеца".
    Српски и бјелоруски патолози су извршили истрагу, али су били сумњиви, па је Европска унија овластила тим патолога из Финске, на чијем челу је била Хелена Ранта, зубни патолог, да изврши истрагу. Извјештај финског тима није објављен. Ранта је одржала конференцију за штампу на којој је била неодређена, признајући да нема доказа о сакаћењу или мучењу, и да су југословенске власти сарађивале. Али је она такође назвала ова убиства „злочином против човјечности", што је широко протумачено да значи да је Рачак стварно био хладнокрвни масакр.
    Послије се испоставило, кроз наредне истраге њемачких, француских и америчких дописника и мировних и група за заштиту људских права, укључујући ту и антиратни Међународни акциони центар и Liberty фондацију, да се чини да је масакр у Рачку огромна, иако ефектна, превара коју је починила ОВК да би убиједила САД и НАТО да нападну Србе. Циљ је био независност Косова, који би можда довео до сна о великој Албанији.
    Ми сада много боље знамо шта се стварно догодило у Рачку - граду у коме је прије кризе живјело 2.000 људи и које је било упориште агитовања ОВК. До јануара 1999. већина његовог становништва је побјегла у оближњи градић Штимље, оставивши можда 400 људи у граду. Када су два српска полицајца упала у засједу и убијена у два одвојена инцидента У РОКУ од недјељу дана српске снаге безбједности окружиле су Рачак и напале. Срби су обавијестили о томе стране новинаре који су дошли да виде. Борба је била жестока и кратка, не само у граду већ и у околини.
    Новинари су видјели да је у Рачку заправо било веома мало људи. Избројано је око 20 тијела. Срби и новинари су отишли у сумрак. Наредног дана, 16. јануара, ОВК је опет имала контролу над њим.
Током ноћи, чини се да су сви припадници ОВК убијени у борбама у овој зони - њих 45 - су бачени у једну јаругу у Рачку и позвани су новинари и истражитељи ОЕБС-а да виде оно што им је описано као "масакр" ненаоружаних цивила. Војне ознаке и/или беџеви су уклоњени са одјеће, војна опрема је замијењена цивилном одјећом. Нигдје није било оружја на видику. Превара је била на дјелу. Вилијам Вокер је био први на лицу мјеста и повјеровао је у оно што је видио и што му је испричано.    Међународна штампа је пренијела његово огорчење свијету.
    Докази патолога су показали - како је то фински тим потврдио - да је већина од 45 мртвих у Рачку убијена са велике даљине, а не у стилу егзекуције. Извршени су тестови и дали су позитивне резултате о барутном праху на њиховим рукама, што указује да су пуцали из ватреног оружја. Близу тијела није пронађена муниција нити чауре, тамо гдје су они наводно масакрирани, нити је било локви крви.
ТИЈЕЛА ПРЕМЈЕШТЕНА
    Патолози су такође пронашли да је свих 45 мртвих људи погођено у различите дјелове тијела, из различитих праваца, што указује на то да је битка била на неком другом мјесту, а да су мртви бачени заједно ради постизања ефекта. Све до скоро нико није био заинтересован за истину. "Да ли је то био масакр или не, нико више не жели да зна", написао је аустријски лист Die welt. 06јављивање налаза аутопсије је одложено, док је жеђ за ратом одзвањала холовима савезничких снага. Њемачки лист Берлинер Цајтунг је добио приступ налазима финског патолошког тима и послао је тим репортера да истражи и закључио: "Највјероватније је да уопште није ило масакра у Рачку... "
    Француски новинар Рено Жирар из листа Ле Фигаро био је у Рачку и био је збуњен да репортери нијесу споменули да је то било „утврђено село са пуно ровова" - упориште ОВК. Иако је он написао почетну причу о масакру, касније је посумњао: "Осјетио сам да нешто није у реду"
    Кристоф Сатле из листа Ле Монде био је у Рачку оног дана кад су Срби напали, и видио једног мртвог и четири рањена кад га је напустио у сумрак. Наредног дана ОВК је показала тијела из масакра која раније нијесу била ту. „Не могу да ријешим ту мистерију",рекао је он. (У то вријеме, OВК командант , Хашим Тачи је рекао за ББЦ: „Једна наша кључна јединица у овом региону је водила жестоку борбу. Нажалост, имали смо пуно жртава, али су и Срби".)
    Даљња истрага показује да су два ТВ новинара агенције Associated Press и два тима ОЕБС посматрача такође видјела борбу за Рачак са брда, ушла у Рачак кад и српске снаге и отишла заједно са њима. АП екипа је снимила камером напуштено село. Преко ноћи се ОВК вратила и покупила своје мртве из борбе. Наредног дана Вокер је рекао свијету како су одрасли и дјеца "побијени", неки док су покушали да бјеже. ЦНН репортер Кристијан Аманпур, жена тадашњег портпарола америчког министарства спољних послова, Џејмса Рубина, није показала нимало скептицизма у извјештавању о "масакру цивила".
    То не мијења ништа, али Рачак би требало да натјера људе да буду обазриви кад је у питању владина пропаганда о областима о којима мало знају, а у вези којих имају снажна осјећања. Сјетите се емоција генерисаних у вези са „етничким чишћењем" на Косову?
    На крају Другог свјетског рата становништво Косова је било 50%-50% српско и албанско. До 1999. године било је 90% албанско. Данас је скоро 96% албанско. Током 50 година  ко је  ту  "етнички очишћен"? Данас Албанци у Македонији користе аргументе сличне оним које су користили против Срба на Косову - предрасуде, замрзнута радна мјеста, дискриминација. Ријетко се спомињу мапе настале у Албанији које показују не само Косово, већ и дјелове Македоније и Црне Горе, као дио "Велике Албаније".
    Није потребно бити Ајнштајн да би се схватило да су САД, НАТО и западни медији обмањени и изманипулисани да пруже активну подршку агресивној акцији изградње државе која се вјероватно неће разријешити мирно. НАТО-ви опкољени војници и невини људи ухваћени у балканску мочвару, захваљујући кратковидом, хвалисавом политичком лидеру који је правио пуно грешака.