Једанаестог септембра, Михаиловићеве снаге извеле су најспектакуларнију акцију од свих изведених током друге половине 1943. Однос ДСО-а (SOE Special Operations Executive) према овој акцији представља велики инцидент и велику увреду Михаиловићу.
    Осмог септембра, чим је проглашена капитулација Италије, пуковник Бејли је добио инструкције да са одредом Михаиловићеве војске оде у Беране и тамо прихвати предају италијанске дивизије „Венеција" пре него што стигну Немци. Пуковник Бејли је кренуо одмах, са неколико познатнх Михаиловићевих официра, укључујући мајора Воју Лукачевића, потпуковника Милана Лашића и Рудија Перхинека - сва тројица високо професионални, честити војници. (Детаље је испричао пуковник Перхинек,  а његову причу битним чињеницама потврђују искази Бејлија и других официра за везу датих на суђењу ђенералу Михаиловићу у лето 1946. у Београду. Његову причу потврђују и неколико порука са терена.)
    Између положаја Михаиловићевих снага и Берана налазио се град Пријепоље у коме је био њемачки гарнизон са око 1.000 војника.
    На питање о Пријепољу, у исказу битних официра за везу датом на београдском суђењу каже се:
Једанаести септембар 1943: Одред снага ђенерала Михаиловића, одређен да помогне британским официрима у спровођењу предаје италијанских снага у долини Лима, напао је и освојио Пријепоље које су 9. септембра заузеле јаке њемачке снаге. Њемци су претрпели тешке губитке у људству и оружју, укључујући и моторни транспорт. Без успешног исхода ове акције, британски официри не би били у стању да изврше своја наређења.
    Према пуковнику Перхинеку, кретање Бејлија и Михаиловићевих војника према Беранима било је споро, јер су ишли пешице а цео план је био угрожен присуством јаких њемачких снага од око 1.000 војника у Пријепољу, 80 километара удаљеном од Берана. Михаиловићеви официри су на брзину мобилисали око 1.500 нередовних
припадника Отаџбинске војске из околине и предложили су ноћни напад на немачки гарнизон. Пуковник Бејли је изразио сумњу у остваривост овог плана, али га је убедила самоувереност Михаиловићевих официра.
    Михаиловићеви локални четници су чекали у заседи до поноћи. Прва фаза напада је требало да онеспособи спољни одбрамбени обруч и стражарска упоришта. Ово је изведено без иједног испаљеног метка, бешумним прикрадањем и вештом употребом ножева. Тада су напали гарнизон. Њемачки магацин муниције је експлодирао. У бици је погинуло око 200 Њемаца, а остали су се дали у бекство.

Потпуковник Рудолф Перхинек, за столом њемачког команданта у Пријепољу
које су заузели послије тешке борбе у ноћи 12/13. септембра 1943. год.
Телефон и мапе су још на столу од бјекства Њемаца