Пентаграм је свијет угледао први пут прије четрнаест вјекова, као звијезду јединог бога Алаха и пророка Мухамеда, на полумјесецу ратујућег ислама на Хришћанство.
     Петокрака – пентаграм према тумачењу Адама Вајсхаупта, оснивача илумината, представља «бакљу разума», симбол који познаваоци езотеријских наука (попут масонског карофеја Албера Пајка) идентификују са «лучоношом» - луцифером (сатаном). Према тумачењу масона – кабалиста, звијезда петокрака или на француском «пентакл» је симбол свемогућства и апсолутне власти, самодржавља разума (онога коме је француска револуција од 1793. подигла олтар у Богородичној цркви Нотр-Дам, посадивши на њега, ради поклоњења, нагу блудницу). То је звијезда мага, симбол оваплоћења слова (треба прочитати противника Слова Божијег оваплоћења антихристовог)».
     Велико јакобинско – фрамасонско зло, француска буржоаска револуција, покривајући се сладуњавим паролама, (као уосталом свака безбожна револуција) братства, једнакости, правде и слободе прогутала је стотине хиљада људи заједно са краљем, краљицом и скоро читавим племством Француске и оставило «отров своје адске душе» да до данас хара свијетом увјек под паролом «Нових свјетских поредака».
     Сви најзначајнији чланови Национал-социјалистичке партије Њемачке потицали су из најмоћнијег, окултног друштва тог времена у Њемачкој – Друштва Тула. Најужи круг унутар друштва представљали су сатанисти који су упражњавали црну магију. Један од оснивача друштва Тула и оснивач нацистичке партије био је Дитрих Екарт, предани сатаниста, врховни адепт умијећа и ритуала црне магије и централна фигура међу седморицом оснивача наци-партије.
     Масони су учествовали у рушењу и уништењу православне Русије, а крвожедни зликовац Лењин кога су Њијемци опремили новцем и упутством за рушење руске државе, стигао је у Русију 1917. године. Извршио је преврат који је њега и бољшевике устоличио на власти. Западни плаћеник Керенски и група издајника политичара и генерала, убиједила је благовијерног Цара Николаја II Романова да читава Русија тражи од њега абдикцију, да би се избјегао грађански рат.
     Цар, који је говорио да је спреман да се одрекне не само круне, него и живота за добро свога народа, одрекао се престола. Романови остављени у рукама комунистичких хорди ухапшени су и привремено смјештени у Царско село. По директном нарећењу Лењина и злочинца Свердлова, у ноћи 17. јула 1918. стрељана је царска породица.
     Николај Романов, његова супруга Александра, царевић Алексеј, царевне: Анастазија, Марија, Татјана и Олга, као и слуге које су остале вјерне угоднику Господњем до смрти: љекар Баткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужник Хоритонов.
     Стрељање су обавили странци – сатанисти на челу са Јуровским који такође није био Рус и који је претходно свим Русима одузео оружје или их послао на друге дужности. Злочинци су пуцали немилосрдно. Велика кнегиња Анастазија била је само рањена. Њу су звјерски убили бајонетима. Када се овај крвави, црно-магијски чин завршио, тијела су спаљена и бачена у Ганинску јаму, а затим је на њих сипан креч да би се затрли трагови злочина. Бољшевици – сатанисти су касније издали саопштење да је због «контрареволуционарне дјелатности» убијен само Цар Николај, али истина се брзо прочула.
     Када су трупе бијелих које су се бориле против бољшевичких хорди, ушле у Јекатеринбург и ослободиле га, трагови монструозног злочина били су још свјежи. У приземљу Ипатијевог дома, у соби у којој је злочин извршен, нађени су царском крвљу исписани црномагијски симболи, који су недвосмислено указивали на чињеницу да је убиство имало ритуални карактер – обезглављивање Русије као православног царства, последњег у свијету.
     У Ипатијском манастиру 1613. године, преко својих најбољих представника из редова свештенства и племства, руски народ се заклео на вјерност лози Романових и није случајно што су Романови побијени у кући извјесног Ипатија. Борис Јељцин је 1977. срушио кућу у којој је убијен последњи руски Цар, зато што је постала поклоничко мјесто гдје су се сабирали православни са свих страна Русије. У то доба је био шеф уралског обласног комитета КП СССР.
     Убице светих Романових неславно су завршили овоземаљски живот. Лењин је умро у мукама сифилистичког лудила, Свердлов је отрован шест мјесеци послије убиства. Чека је ликвидирала Јуровског по наређењу Стаљиновом, а и остали учесници злочина доживјели су сличну судбину.
     Треба истаћи да масони увијек поистовјећују безбожну републику и социјализам и да су увијек у савезу са комунистима кријући се иза пароле: «слобода, једнакост и братство». Сјајна звјезда петокрака је заједнички обмањујући симбол масона и комуниста, знак магије (пенталфа). У сваком магијском ритуалу петокрака се сматра најмоћнијим средством врачања и заклињања, јер према тумачењу сатаниста и вјештица сумира у себи све окултне силе природе, све кључеве кабале и све фигуре окултизма. Сва тајна, злочиначка и окултистичка друштва: комунисти, масони, розенкројцери, илуминати и други користила су звијезду петокраку као свој симбол.