Године 1918. први мај пао је уочи Васкрса на дан издајничког Јудиног пољупца – Велики четвртак. Патос новоуведеног празника био је заснован на вери у скору победу свеопштег, људском роду начињеног, раја на земљи. То је било очито изругивање над хришћанским слављењем вечнога живота. Касније је главни “борбени безбожник” совјетске власти Јемељан Јарославски ( Минеј Израиљевиц Губељман – то му је било право име ) уобличио идеју истискивања православних празника комунистичким анти-празницима.
    Изгледа као да је историја Првог маја, празника рада, почела од случајног сплета околности. Али није тако. Од средњег века, Европљани једну ноћ у току године називају Валпургијском. Према предању (описао га је и Гете у првом делу “Фауста”, нап.прев. ), у одређени час сва нечиста сила света се скупља у Њемачкој, на гори Брокен. Стижу на смотру – свој “дан солидарности”.Да би се у стројевском поретку поклонили сатани.. Валпургијска ноћ пада 1. маја. То смо својевремено празновали…
    Године 1889. сумњиве личности цитаве Европе састале су се у Паризу. Ту се одржавао конгрес Друге интернационале ( ИНФЕРНАЦИОНАЛЕ, рекао би руски писац Јуриј Воробјовски). Тада су решили да установе да се сваке године празнује пролећни празник рада. И да буде у спомен чикашких радника, палих у обрачуну са полицијом. Сличних сукоба и жртава није било мало. Али они су изабрали баш то што се десило 1.маја.Подударност ?
    Било како било, прве године совјетске власти пролећни дан после Валпургијске ноћи постао је најважнији државни празник.
    Сваки покрет тражи своје претходнике. Кога су теоретичари новог устројства прогласили за првог бунтовника, прогнаника и револуционара ? Јарославски – Губељман каже: Луцифера! И опет се враћамо на брдо Брокен.
     “Оснивач споља материјалистичког учења Карл Маркс био је лични пријатељ великог енглеског физичара и не мањег спиритисте – Виљема Крукса”, подвлачи савремени културолог Евгеније Головин. “ Могуће је да се лик баука (авети) који кружи Европом родио управо на спиритуалистичким сеансама. Можемо додати: омиљени припев комунистичких песама “до последње капи крви” дословно понавља речи средњовековних ђавопоклоничких миса. Па и формула “Корак напред, два корака назад” је црномагијски, ритуални “корак сатане”. Зар није много таквих подударности? Окултни корени комунизма још чекају да буду изучени.”
     За ту основу “најпрогресивније” идеологије знали су појединци. Већина приврженика новог поретка подједнако је игнорисала и Бога и сатану. Да, основна замка ђавола је управо у томе да нас увери како он не постоји. Најважније је да човек изгуби душу и падне под његову паклену власт. Да заборави Бога и не разликује светлост од таме.
    Па ипак, и то је неизбежно, Валпургијска, као и свака ноћ, има свој крај. Нечиста сила бива развејана. Светлуца освит. И излази Сунце Правде.

Георгије Задонски                                                            Са руског: Владимир Димитријевић

Преузето са листе Верујем.

1. маја 1776. Адам Вајсхаупт је основао ред илумината.