Смрт из тањира - БСЕ - болест лудих крава

    После читања овог текста многима ће бити покварен апетит за неке намирнице, али ћемо бар бити у могућности да се сачувамо од многих зала данашњег света. Немојте да делите људе на оне који једу овакву или онакву храну, нарочито немојте ради овог предавања. Свако од нас има разум и слободну вољу, па треба да напредује оном брзином којом га Бог позива да нешто мења у свом животу. Саслушајте ове информације, па се затим одлучите сами шта ћете да радите. Зато, ево за почетак једне илустрације: Некада давно, персијски цар Дарије позвао је Грке на свој двор. Питао их је: - Шта хоћете да вам дам да бисте појели ваше родитеље кад умру? Грчки народ се згрозио. Наравно, није постојала цена за коју би урадили нешто тако гнусно. Дарије је затим позвао један индијски народ из племена Халатије. Они су имали обичај, да када њихови родитељи умру, њихова тела без остатка поједу. Дарије је њима дао мало другачију понуду: - Колико злата хоћете да вам дам да ваше родитеље, када умру спалите или закопате, то јест сахраните? Они су се такоде згрозили и разбежали. Зато немојте да се делите у две групе, за или против. Обичаји, религија и култура су толико укорењени у нама да је многима тешко да разликују универзалне принципе од локалних заблуда. Ова илустрација је управо слика онога што данас људи раде стоци коју узгајају, а касније једу. Телад и јунад људи хране прерађеним лешевима њихових родитеља, затим пију њихово млеко и једу њихово месо. Али идемо редом.

Болести изазване једењем мртвог меса

    Није случајно стављен наслов "мртво месо" јер оно заиста јесте мртво. Када убију животињу, прва фаза распадања почиње од прва 3 минута после смрти, па до следећих 6 сати, када сва ткива почну да се распадају. После 6 сати цео организам почне да се распада. Занимљиво је да саме ћелије умрле особе луче отрове који њу саму разарају. Ево само неких болести чији се узрочници налазе у месу: рак (ту мислим на многе вирусе, ретровирусе, адено-вирусе, папилома вирусе), хепатитис (жутица), СИДА, Кројцфелд-Јаковљева (Креузфелд-Јакоб) болест, Алцхајмерова болест, амилоидоза, бруцелоза, итд. Једна скорашња студија је показала да се узрочници рака налазе у различитим ткивима људи и животиња у проценту од 10-100%! Узрочници туберкулозе налазе се у стопи од 5-50% зависно од врсте и поднебља где живимо. У овај списак није случајно доспео вирус сиде (АИДС). Данас се тврди да је предак сиде један вирус који постоји код неких мајмуна, а јако је сличан вирусу сиде. Тврди се да је вирус сиде настао тако сто се вирус ових мајмуна нашао на нечијим столовима... О томе ћемо касније. Приони. Ову задњу групу болести изазивају приони. Шта су приони? Сами Косинеа је добио Нобелову награду пре 3 године за ово откриће. Он каже да су приони у ствари инфективни протеини, протеини који преносе инфекције. То је било сензационално, јер до пре 3-4 године није постојала ни помисао да протеин сам за себе буде инфекциони агенс (узрочник инфекције). Приони изазивају субакутну упалу мозга, сунђерасто растакање мождане супстанце, где мождана супстанца бива физички уништена. На местима где је болест захватила мозак настају рупе, па макроскопски гледано мозак изгледа као сунђер. Зато је болест и добила назив Бовине спонгиформ енцепхалопхатие - БСЕ. Код људи, БСЕ изазива Кројцфелд-Јаковљеву болест и куру. Код оваца слична ствар се зове скрејпи, а код мишева и пацова слична протеинска болест зове се "минк". Како је почело? Прича је почела 1736. године на острву Нова Гвинеја. Тамо је вековима пре тога био укорењен канибализам. Људи су јели друге људе. У источним деловима Нове Гвинеје људи су јели људске мозгове, очи и друге делове тела. То је за њих била највећа посластица. Само изабрани су могли то да једу. Веровали су да ће бити паметнији, интелигентнији, да ће узети сву памет човека којег су појели. Сматрали су да ће се тако умножити њихово знање, памет и свест. Међутим, уместо тога добили су необичне болести. Комплетна племена, негде и по 200 људи обољевали су од болести куру. Куру је скоро искоренила ове канибале. У то време, није се знало шта изазива ту болест. На пример, један децак старости 7 година који је јео људски мозак, умро је за око 3 месеца. О њему се бринуо деда који је оболео од исте болести, али је био у нешто бољем стању, јер инкубација код одраслих траје нешто дуже него код деце. Ова болест покреће на агресивност, изазива моторне испаде (ове дисфункције се виде нарочито код крава оболелих од Кројцфелд-Јаковљеве болести), па су се људи медусобно убијали. Неки људи су извршили самоубиство скочивши у провалију. Наравно, те људе нико није сахрањивао, а тамо доле у долини пасле су овце. Научници још нису сигурни, али се сматра да су се овце заразиле пасући траву у близини лешева. Овце наравно, нису јеле људско месо. И онда, 1730- их година, Холанђани као колонизатори Нове Гвинеје преносе гвинејске добре овце у Европу. У Ирској су те овце укрстали да би добили још бољу расу. Тако је цела једна генерација оваца изумрла и скоро ништа од ње није остало. Настала је пауза до средине прошлог века, кад се поново догодио још један помор оваца. Дошао је тренутак када није било праштања. Зашто? Људи у Енглеској и Ирској су прерадили лешеве угинулих оваца. Пут уношења болести у организам био је да су овце које су имале болест скрејпи такође самлели и сервирали стоци која се тови за клање, а затим су сервирали утовљену болесну стоку људима на тањир.

Животињско брашно

    Животињско или сточно (коштано) брашно тако се зове не зато што је намењено за исхрану животиња, него зато што се прави од лешева животиња. То је "брашно" од животиња, а не животињско брашно. Израз "сточно брашно" не значи брашно за стоку, него брашно од стоке. Поставља се питање да ли је оно што људи зову месо и што једу, да ли је то заиста месо? Мора се признати да споља гледано заиста изгледа као месо, медутим унутра има свега другог висе него меса. Производачи "меса" су годинама без сметњи власти варали народ, да би дошли до профита. Новац је био у позадини целе ове приче. Циљ је био да се створи одрасло говедо спремно за клање, у року од 6 месеци уместо за две године. Једини начин да се то постигне, јесте да се животињи дају готови животињски протеини као храна. И заиста, говеда су нарасла за 6 месеци до величине коју нормално досегну за две године. Говеда која су хиљадама година била вегетаријанци, добијала су самлевену храну од мртвих животиња. По немачком закону, ако угине неко говедо или овца, оно не сме да се закопа нити спали. Мора да се доведе ветеринар, плати се нека такса и животиња се одвози у фабрике које мељу лешеве. Меље се заједно крв, сало, кости, све. Исто тако, ако у зоолошком врту угине крокодил или нека друга животиња, она завршава на истом месту. Сви пси и мачке које убију због болести, старости или агресивности, такоде доспевају у ове фабрике. Онда се та самлевена смеса у огромним котловима кува да би се уништили микроорганизми. Кува се на 121оЦ, под притиском од 3 атмосфере и затим прерадује. Тако се добија животињско "брашно". Сви су били убедени да је овај процес довољан да уништи све узрочнике болести из ових лешева. Ми данас знамо да то није истина. Прионе није могуће уништити ни на 1000оЦ! Говеда која су била БСЕ позитивна спалили су на 1000оЦ, а у пепелу ових животиња још увек су били активни узрочници ове болести! Дакле, кување не помаже, печење не помаже. Постоји хипотеза да висока температура ове дегенерисане прионе чини још опаснијима. Тако се ови приони уносе у организам. Сви који су учили физиологију пре 10-15 година мисле да се храна у организму разлаже на амино- киселине, шећере, просте шећере, масне киселине, итд. Медутим, то није тако. Постоји један део који је отпоран на све сокове желудца, па доспева у црева. У слузокожи црева постоје транспортери који активно преузимају комплетне ДНК, комплетне РНК, комплетне гене! Тако ове материје доспевају у организам. Животиње које никад у историји нису јеле месо, човек је присилио да постану канибали. Крава ће можда неко време да одбија ову храну, али кад јој се не даје ништа друго, почеће да је једе. Ова перверзна прича значи да се протеини свих ових животињских врста, заједно са свим отровима из њихових лешева, скупи на једно место и помеша, притом не марећи за њихове медусобне реакције. Шта се догада са прионима? Људи који једу месо уносе прионе преко уста, уносе их у желудац, али они не буду уништени у желудцу. Приони доспевају у црева, улазе у крвоток и долазе до мозга. У мозгу ми људи имамо те исте протеине, али су они код нас здрави. Приони који су преко меса унесени у организам су болесни. Сада се догађа нешто занимљиво што је открио горе поменути научник и за то добио Нобелову награду. Ово још није довољно разјашњено. Тај погрешни протеин узрочник је једне реакције кристализације, тако да наши здрави протеини почињу да се кристалишу, деформишу се на исти начин као и овај унети протеин. Дакле, можемо рећи да је он инфективан, да је пренео болест, инфекцију. Он почиње да се таложи у мозгу. Овај процес траје од 2 - 40 година, колико траје инкубација, док се не испоље први знаци болести.

Симптоми

    Почетни симптоми Кројцфелд-Јаковљеве болести су: деконцентрација, малаксалост (молим вас немојте помислити да је сви већ имате), поремећаји очију, губљење равнотеже и нарочито моторички испади (атонија, кататонија). Јављају се неконтролисани покрети мишића, будући да су нарочито оштећени делови мозга у зони прецентралис, где су центри за моторику. Код ове болести прво је нападнута зона прецентралис, као и продузени део кичмене мождине, мали мозак и очи. Болесна особа је јако агресивна, а потенцијални је самоубица ако је моторички способна да изврши самоубиство. Смрти су грозне, ужасне. Или класичном сликом Кројцфелд- Јаковљеве болести или хроничним обликом, као што је Алцхајмерова болест или амилоидоза. Симптоми су различити, индивидуални. Има људи који скоро тихо дођу до краја живота и нестану без велике драме. Али је велики број људи који изврши самоубиство. Један оболели младић из Француске био је тако мршав као да је у концентрационом логору. Не може да говори, руке и ноге су му у неприродном, искривљеном положају. Његови родитељи кажу да је питање да ли их он сада ишта разуме. Ако ме питате за лечење, помоћи за сада нема. Једини је савет да пазите добро шта једете.

Узгој стоке и клање

    Како уопште данас настају говеда? Ветеринар проде са једним великим шприцом, оплоди рецимо око 600 крава. Теле које се роди одмах се одваја од мајке да га крава не би полизала. Ако крава полиже своје теле, цели њен млечни систем се мења у правцу дојења телета. Медутим, то се не догада ако радници одмах однесу теле. Матерински инстинкт се онда не покреће, а ендокрини систем тако ради да производи велику количину млека. Не више 10 литара, него 40 литара. Теле добија као замену за мајчино млеко, такозвано "млеко" које се прави од мртвих животиња. То се зове "животињско млеко", али немојте да вас тај израз завара као "сточно" брашно. Наравно, теле онда не расте 2 године, него расте 6 месеци и онда буде заклано. У овом процесу нема ништа природно, све је човек пореметио ради својих циљева. Млеко Проблем је што узрочник БСЕ може да се открије код крава старијих од 32 месеца, док младе не могу да се тестирају до сада познатим методима. Мајка и даље даје 30- 40 литара млека и ми то млеко пијемо. У млеку се налазе крвне плочице, а у крвним плочицама се налази пуно приона, потенцијалних узрочника БСЕ и других прионских болести. Медутим, нико о томе овде не говори. Сви кажу да је млеко здраво. Млеко сада изгледа чисто, јер се данасњим тестовима не може доказати присуство приона. Али не заборавите да особа која ће можда тек за 10 година добити прионску болест, Алцхајмерову или Кројцфелд-Јаковљеву болест, већ је сад има. Хормони раста су се раније давали деци која заостају у расту. То је тренутно поправљало ствар, али је касније долазило до компликација. Долазило је до несразмерног сазревања костију, долазило је до тумора мозга, на хипофизи су се појављивали аденоми, па су ова деца често умирала од тога. Зато је то избачено. Деци се не дају хормони раста, али се зато дају говедима! Та говеда наравно заврше у стомацима људи. Чудно је то да се врло мало људи занима за стање животиња пред клање. Запрепашћујуће је колико животиње знају шта ће им се десити кад иду на клање. Један човек који је становао преко пута кланице причао ми је, да отприлике негде на средини моста почиње таква страшна рика говеда, да то нико није могао да објасни. И људи који раде у кланици на убијају животиња кажу да животиња зна да ће је он убити. У стању таквог стреса, животиња лучи хормоне агресивности, ендорфине и токсине из властитих ћелија. Људи све то наравно једу. Озбиљна болест То што кажу да је у Немачкој тренутно заражено 15-20 говеда, уопште не треба веровати, јер је нкубација код ове болести веома дуга и питање је колико је огроман број говеда који је стварно инфективан. У Енглеској постоји 200.000 легално регистрованих случајева! Цифре на црно говоре и о пола милиона говеда. Они то кажу на основу мало бољих тестова, а у већини земаља које су захваћене БСЕ-ом, још не постоје ни такви тестови. Све животиње које су јеле ову смешу, а 98% животиња је храњено животињским лешевима, потенцијални су преносиоци узрочника ових болести. Донедавно се није ни знало шта је узрочник болести, а недавно је одобрено давање 20 милиона марака различитим лабораторијама за истраживања. У Немачкој скоро сваког дана БСЕ је на вестима прва, ударна информација. Свет такоде стално извештава о БСЕ. За БСЕ се данас не може знати колико има инфицираних људи на свету, пошто је инкубација до 40 година, а зависи и од количине која је унета у организам. Експерти процењују да нас до 2010 године очекује тако страшна епидемија БСЕ, да неће бити испод 300-500.000 мртвих у Европи! Не бих хтео да вас плашим, али неки кажу да је реално очекивати и милионе мртвих. Код БСЕ човек може да каже: - Добро, нећу јест месо. Али ко се до сада инфицирао, нема помоћи. За сада нема лека. Јасно је да ако прион не може да се убије топлотом од 200 оЦ, онда не помаже ни стерилизација код хирушких захвата. И приони и вирус сиде могу се пренети трансфузијом или трансплантацијом органа. Знам неке пацијенте који не спадају у ризичне групе, а имали су пех да оболе од сиде. Леже у болници као безнадежни случајеви које као да нико не може да утеши. Да ли сте заиста вегетаријанци? Нико од нас не брине пуно око тога да прочита етикету на неком производу, да би видео шта све он садржи. Производ је споља леп, можда је главни састојак веома здрав. Некад је врло тешко споља препознати шта је то запаковано, јер је производ толико прерађен да је постао непрепознатљив. Познајем једног момка који не једе месо. Седим у кантини на Универзитетској клиници и гледам како овај мој пријатељ вегетаријанац истреса из флаше "Маги" на своју салату, и то у солидној количини. Онда сам се зачудио колико људи мало знају о тим стварима. Пар дана пре тога, случајно сам сазнао како се "Маги" прави. Све што крепа, угине, умре од животиња, буквално све, без обзира на болест, доноси се у једну просторију која није чак ни хладњача. Скачу около пацови... Да то видите не бисте веровали својим очима. Како то заудара! Чини ми се да би спаљивање Земље ватром био прави рај. Оно тамо би могло сав свет поморити смрадом. И сада долазе дизалице, мале или велике, зависно од животиње, и те надувене животиње које се распадају стављају у један велики лонац. У том лонцу кључа сона киселина (ХЦл). Ти лешеви кључају у тој соној киселини док се потпуно не расточе, практично до појединачних атома. Онда се у ту смешу ставља натријум хидроксид да би се ПХ (киселост) свела на 7,4 да би то могло да се уноси у људски организам. У "то" се стављају вештачке ароме. Некад су се стављале природне ароме, али зар то уопште мења ствар? "То" се затим хлади, флашира, залепи се привлачна етикета која мами купца и завршава сервирано на столу у салати, а некада и код вегетаријанаца као што је овај мој пријатељ. Знам да је већина вас сада згрожена. Тако сам се и ја осећао кад сам ово сазнао. Неки људи казу: "Ми смо вегетаријанци, само још једемо млеко и јаја." Данас то изгледа више не важи. Онај ко једе млеко и јаја, изгледа да једе и најгоре отпатке (прерадене лешеве) који су само мало преформирани у стомаку крава, оваца, свиња и кокошака.

СИДА из тањира!

    Да вам испричам нешто о два брата, иначе шимпанзе. Један се звао Мерлин и живео је до 1985 године. Користили су га у америчким ваздухопловним јединицама у Конгоу, да регрутује друге мајмуне за неке америчке чудне војне циљеве. 1985 године Мерлин је умро, а узрочник болести је био вирус СИВ (Симиан Имуно-дефициенцy Вирус). Данас знамо да од СИВ-а потиче вирус АИДС, то јест вирус сиде. Ова два вируса се скоро уопште не разликују. Зелени мајмун је природни носилац вируса СИВ. Занимљиво је да постоји 16 врста вируса за имуно-дефициенцy код зелених мајмуна, шимпанзи, а чак и горила, а ниједан није патоген за мајмуне. Они су здрави носиоци тих вируса. Они живе с њима и умру, а да се не разболе од њих. Међутим, људи у Конгу, у западној и централној Африци јако су волели да једу мајмуне. Убијали су их и за њих је мајмунско месо било највећа посластица. Чак нису цедили ни крв, јер је код африканаца обичај да оставе крв да би месо било укусније. Дуго година се није ништа догодило. Медутим, 1959. године догодио се биолошки скок овог вируса са мајмуна на човека путем конзумирања мајмунског меса. Африканци су јели мајмуне у огромним количинама. Постоји око 160 врста мајмуна, а скоро сви мајмуни у западној и централној Африци су нормални носиоци једног од 16 мајмунских вируса за недостатак имунитета (имуно дефициенцy). Ја вам не причам бајке, ово су ствари које је наука већ доказала. Раније се сматрало да је вирус сиде настао путем полио вакцинације 1957 године коју је у Африци спровела Светска здравствена организација. Медутим, данас је та теза одбачена, пошто је нађено 95% сличности вируса сиде са мајмунским СИВ вирусом. Данас се сматра да је вирус сиде мутирани мајмунски СИВ вирус. Вирус сиде је први пут изолован код мушкарца из Конгоа који је умро 1959 године. Данас имамо 50 милиона инфицираних у свету, од чега је 20 милиона већ умрло. У поредењу са средњовековном "црном смрти" када је Европљана умрло 25 милиона, или са шпанским енцефалитисом 1918-19. године када је исто умрло 25 милиона, могли би да помислимо да је време да ова епидемија престане. Медутим, она неће престати из простог разлога што се стално догађа сеоба народа, сваког дана на сваком аеродрому и што се скоро ништа не чини да се спрече путеви ширења овог вируса. Вирус тако брзо мутира да скоро да није могуће имунолошки се борити против њега. 1969 године, један дечак из Сент Луиса (УСА) умро је од тада непознате болести. Пре пар година из његовог тела је изолован вирус сиде. Како се овај дечак уопште заразио? 1976 године из леша једног Норвешког морнара, такоде је изолован вирус сиде. У Зимбабвеу у великим градовима 70% жена је ХИВ позитивно, имају вирус сиде доказан у крви. Скоро да и нема људи између 15 и 40 година у неким регионима. Остали су скоро само деца и старци. Сахране су тамо масовне, сваког дана. Један гробар је за један дан ископао 108 гробова. Пролази се много километара а да не можете срести одраслог човека, нарочито у Зимбабвеу. Деца лутају около и не може им се помоћи. Не иду у школу, јер школе не раде. Ако су још дедови и баке живи, та деца су срећна јер има ко да их збрине. Од 50 милиона ХИВ позитивних у свету, у Африци се налази 40 милиона. Отров на столу Замислите сада ову слику: Сви лешеви дају се прерађени једној крави да их једе. Та крава угине, поново је самељу и дају другој крави да је поједе. Поново угине, поново је поједе друга крава, и тако у круг. Пре него што то месо доспе на ваш сто, може да се догоди да свака ћелија 20 пута прође своју смрт! Можете да замислите какво смеће се једе. Осим прионског смећа, унутра у том месу су антибиотици. Антибиотици се дају да би стока могла брзо да нарасте без бактеријских инфекција. Стоци се дају хормони, на пример хормон раста, или хормони штитне жлезде. Преко 1.500 тона хормона годишње даје се стоци у Немачкој преко сточног брашна. Преко 50% месних намирница заражено је разним клицама, бактеријама туберкулозе, есерихије, салмонеле... 70% јаја су пуна салмонеле! Информације су доступне и на интернету, па свако од нас може да види шта у ствари једе.

Кисеоник или месо?

    Сличне ствари се крију иза ресторана МцДоналд'с. Цела прича се састоји у томе да се што пре, што јефтиније произведе што више меса. Како се производи то јефтино месо? Површина Немачке је око 400.000 км2, а толико се годишње посече шуме Амазона. Постоји 13 компанија које секу шуме Амазона. Како се то ради? Слично као што се хране говеда. Посече се једно највеће дрво, оно сруши пуно малих стабала око себе и онда се то све запали. Оно што се извуче веома је јефтино и користи се за прављење папира и слично. Већина тога извози се у Јапан, пошто је Јапан највећи откупитељ амазонског дрвета. Иза тога долазе багери и булдожери и све то поравнају. Сеје се трава којом се хране говеда за Мц Доналд'с. Мц Доналд'с воли да се похвали тиме. Постављам свима нама једно питање: Шта је важније - кисеоник који нашој планети даје Амазон или месо које се производи тако што нам се одузима тај кисеоник? Шта је битније? То је затворен круг који је тешко прекинути. На свету данас живи милијарду и по говеда, а једно говедо годишње произведе 80 кг отровног гаса метана. Тај метан је много више одговоран за ефекат стаклене баште него угљен моноксид и диоксид који испуштамо из свих фабрика. То сви знају, и индустријалци и Греен Пеаце и све хуманитарне организације.

Генетски промењена храна

    Један део говеда МцДоналд'с храни сојом и кукурузом, али генетски промењеном сојом и кукурузом. Генетски промењена соја и кукуруз нису ништа бољи или лошији од животињског брашна, то јест самлевених и скуваних лешева, јер су манипулисани. Да би се добила ова промена унутра мора да се стави један антибиотик. Тај антибиотик је отпад генетске манипулације и касније није потребан. Користи се да би се извршила селекција у лабораторији. Ови производи из лабораторије одлазе на њиву, у штале, у радње и заврше на столу за ручак. Један Мађар је у Енглеској пре 3 године доказао и објавио да када се пацови и мишеви хране генетски промењеном сојом и кукурузом, буквално им експлодирају унутрасњи органи! Због тога је изгубио посао. То је друга област за коју сада нема времена да се објасни. Занимљиво је да је влада ЕУ предлозила да се уместо животињског брашна као храна за говеда користи генетски промењена соја и кукуруз! Моземо само да замишљамо шта ће из тога да се изроди. Сва стока ће се хранити генетским производима, јер се мора одржати цена меса и број говеда, мора се бити међу првима у свету по производњи хране. Мора се пуно продати, мора се пуно зарадити. Ако случајно једемо ту храну, она долази у нас пробавни тракт. Гени генетских производа који су одговорни за резистенцију на антибиотике улазе у наше ћелије и улазе у бактерије које чине нормалну флору нашег пробавног тракта. Око 1/3 до 1 тих бактерија су наша нормална бактеријска флора. Оне нам омогућују да живимо, јер производе у нама оно сто ми не можемо сами да произведемо. Кад људи добију антибиотик из генетски промењене соје, они постају резистентни (отпорни) на тај антибиотик. Ако се због тога догоди да се та бактерија у нашем телу размножи више него што нам је потребно, можемо умрети од баналне инфекције јер више не постоји ниједан антибиотик који нам може помоћи. Александар Флеминг који је открио пеницилин и антибиотике, сада би се зачудио и рекао: - Људи, то што сам учинио да се више не умире од многих инфекција, ви сте све то унистили! Откриће пеницилина неће ништа вредети ако се антибиотици овако користе, ако ми једемо храну која је пуна гена за резистенцију на антибиотике. Профит Од профита зависе многе ствари. Ускоро у Немачкој треба да буде убијено 400.000 говеда, не зато што су БСЕ позитивни, него да би се одржала виша цена говеђег меса. У Енглеској је огроман број говеда убијен и замрзнут. Само се чека да се скине ембарго да би кренуо извоз. Сви се надају да ће овај тренд не једења говедег меса изаћи из "моде" и да ће се ова болест заташкати за 2-3 месеца, да би трговина опет процветала. Све се то ради да би појефтинили комад меса на 5-6 ДМ. Јефтино месо ће на крају бити плаћено животима многих људи. Морал? Занимљиво је да је западна цивилизација толико арогантна да сматра да има морално право да убија говеда, да присилно прави канибале од животиња. Нико не поставља питање законитости таквих поступака. Најновија ствар која се догађа је пријављивање патената на људски зивот, на људске гене. Једна аустралијска група научника ове седмице пријавила је европски патент на дозволу за прављење химере, месавине измеду животиње и човека! И патент је добијен! Дозвољен је. Енглески парламент је пре 3 седмице изгласао рад на клонирању човека! То значи да живот полако постаје приватизована ствар, нечије власништво. Живот је постао бизнис. Наравно, закон је ушао на мала врата: дозвољено је клонирање само у терапијске сврхе. Значи, богати људи ће платити пар милиона нечега да се за њих приватно направи још један исти такав. Ако му којим случајем затреба јетра, он не би чекао трансплантацију јетре од Марка Марковића уз ризик да је он одбаци као страно тело, него ће они да убију и заледе клон, и да јетру тог клона пресаде неком моћнику. Наравно да је он неће одбацити јер је то његова јетра. Дакле, у Енглеској је тај закон изгласан. Као да клонирани човек није живо биће са правом на живот Питам се откуд право било коме да има монопол на људски живот? Или на људске гене, на генетску информацију? Како то може да се патентира и да се касније продаје као индустријски произведена роба? Нико од тих "великих" проналазача није измислио ген за прион, или ген за на стотине хиљада протеина од којих је састављен наш организам. Већ 10 година уназад забрањена је употреба говеђе јетре, слезине, лимфних чворова и мозга, као храна за мачке и псе. Занимљиво је да ови делови говеда нису били забрањени за људску употребу! Тек од скоро се поставило то питање, онда кад је постало питање живота или смрти за људе. Лепо је бринути за животиње, али је чудно да људи једу храну коју не би дали ни животињама. Апсурдно је да у нашем свету 30.000 деце дневно умире од глади, а у истом том свету постоји преко 660 страница на интернету за држање дијете и скидање прекомерног сала и килограма. Поставља се питање ко то гура животињске лешеве у безмесну храну? Зар то није злочин? Можда је добро то што се појавила прионска болест, јер иначе нико не би ни знао шта нам се налази на столу. На интернету се чак појављују чланци где људи тврде да је штета да кад ми умремо да нас закопају или спале, него да нас лепо прераде и искористе, знате већ како. Овај корак не би био далек да се није појавила прионска болест. За онога ко је покренуо да животиње једу лешеве других животиња, није ништа мање прихватљиво да животиње једу лешеве људи, ако то доноси зараду. Да се није појавила прионска болест, можда би под изговором мањка хране на Земљи, људи од биљоједа створили људождере. Храна која је потенцијални преносилац ове болести: Људи лепо уђу у продавницу, накупују млеко, сир, јогурт, кајмак, бутер, јаја (и кокошке се хране коштаним брашном), кексиће, чоколадице, и др. - убеђени да нема таквих људи који би им подвалили тројанског коња у храни. Данас је присутна једна варка која се тиче млека. Сви кажу: ми нисмо доказали присуство приона у млеку. Нисмо доказали прионе у сточној храни, дакле нема их. Када угине једна животиња која има инфективне прионе у себи и угине стотине других животиња без инфективних приона, и све се помеша у сточно брашно, наравно да ће се број приона свести на изузетно мали број који данашњи тестови не могу да открију, али их још увек има довољно да изазову болест. Данас је пастеризација уобичајени пут прераде млека. Закон иначе дозвољава да се у млеку смеју налазити крвне плочице, тромбоцити. Зна се да су крвне плочице код БСЕ позитивних говеда пуне приона.

Како се ствара млеко?

    Млеко је секрет једне жлезде која има специјални молекуларни филтер, који филтрира млеко. Један део хормона, тромбоцита и осталог, ипак заврши у млеку. Тај филтер код крава које дају 30 - 40 литара млека дневно је већи, па је у њиховом млеку већа количина тромбоцита. Управо зато закон дозвољава присуство тромбоцита у млеку. Ако у млеку има тромбоцита, онда теоретски, а и практично има и приона. То значи да није безбедно јести млеко и млечне производе, осим од крава за које се сигурно зна да пасу негде у планини, а таквих је мало. Препоручује се да мајке доје своје бебе, а ако то нису у стању, да бебама дају неку био замену за млеко (Биоладен у Немачкој). Сојино млеко је одлична замена за млеко, али соја која није генетски манипулисана. Што се тиче месне хране, месних прерађевина и свих производа који садрзе желе или желатин, који се бар у задњих 10 година од стоке, мудар савет је: што даље од тога. Желатин се такоде производи од животињских остатака и такоде је могући пут за добијање прионске болести. Желатин се врло често ставља у разну примамљиву храну. Има га тамо где не би ни помислио да га може бити. Недавно сам случајно погледао састав прженог кикирикија који је друштво јело. Нисам могао да верујем. Писало је: кикирики, со, уље и желатин! Желатин се иначе ставља у пекмезе, колаче, бомбоне, кремове, али никад се не зна где га све има. Пре него што купите нешто у продавници, погледајте шта пише на кесици и надајте се да је производач био довољно искрен да напише шта је све додао. Као једно од средстава који су потенцијални преносиоц БСЕ је и шминка. Ружеви за усне, сенке и слично праве се од сличних "сировина" и преко њих се може добити БСЕ. Рибе се у рибњацима исто хране животињским брашном. Реке су пуне свакаквих отрова, па и речне рибе. Реке завршавају у морима где је загадење мање, али постоји. Што се тиче свиња, доказано је да преко 80% свиња садрже есерихију коли, али не оболевају. Тај податак можете наћи на интернету. Да ли свиње имају БСЕ? Питање је да ли га немају. Не треба се зарећи да нема, јер се и свиње хране истим отпадом као и краве. До сада није доказано да свињски прион може изазвати прионску болест, али то није ни искључено као могућност. Још увек се мало зна о прионским болестима, али вероватно развој болести, почетак кристализације зависи и од количине приона која се унесе у организам. Занимљиво је да се још не зна да ли се ова болест може пренети са једног на друго живо биће. Ако може, онда би то било страшно. Откривено је на преко 1.000 мачака и других кућних љубимаца да имају прионску болест која је слицна БСЕ. И храна за кућне љубимце је из тог ланца исхране који је базиран на преради лешева. Ако се прионска болест може пренети и неким другим путем осим једењем заражене хране, на пример преко зараженог кућног љубимца, онда би се епидемија умногостручила. Човек је створио ужасан свет у којем је у стању све да учини, да би добио новац.