Make your own free website on Tripod.com

 

Прилог јеврејском питању

 

Карл Маркс

    Карл Маркс је њемачки филозоф који је рођен 1818. године у јеврејској породици, која је 1824. године приступила хришћанској конфесионалној заједници протестаната.
    У својој раној младости Маркс је био хришћанин. Тек током студија на универзитету појављује се други Маркс. И сам бележи у једној пјесми: «Желим да се осветим Оном који влада над нама.» На студијама Маркс је написао једну мање познату драму «Уланем». Уланем је намјерна инверзија једног светог имена – то је анаграм од ријечи Емануел, библијског имена Исусовог које на хебрејском језику значи «Бог је с нама.» Таква изокренута имена се често примјењују у црној магији. У Уланему Маркс поступа тачно као ђаво – он предаје проклетству читаву људску расу. То је без сумње једина драма на свијету у којој су сви актери потпуно свесни своје сопствене искварености, уосталом они се не боје да то изложе, и то чине с убеђењем.
    У пијесми «Бледа девојка» Маркс каже:
И тако, изгубих небо,
И знам то веома добро.
Душа моја доскора верна Богу,
Обележена за пакао би.
    У то доба Маркс је још увијек био противник социјализма. Тада Маркс среће Мозеса Хеса, човјека који ће у његовом животу одиграти најважнију улогу, који ће га навести да пригрли идеал социјализма. Хес каже «То је доктор Маркс – мој идол – који ће задати коначни ударац религији и политици средњег вијека.» Један други Марксов пријатељ из тога периода, Георг Јунг, пише о томе на још јаснији начин 1841. године: «Маркс ће сигурно протјерати Бога с његовог неба и сам ће му судити.»
    Срби су педесет година славили учење човјека који је о њима имао најгоре мишљење, као иначе и о свим Словенима. Маркс их је сматрао малим, закржљалим народима без историје и историјске свијести, нужно контрареволуционарним, чија је једина мисија да нестану у олуји свјетске револуције.
    Маркс је умро у очајању, као и уосталом све Сатанине присталице. Године 1883. 25. маја он пише Енгелсу: «Ох! Како је живот празан и узалудан, али како га истовремено желимо!»

ГОСПОДАРИ РУСИЈЕ У 1920. ГОДИНИ

Састав Савета народних комесара

 1. Претседник Савета - Уљанов (Лењин) ......................... Рус
 2. Комесар за Спољљне послове Чицерин (по матери Јеврејин) .... Рус
 3. Комесар за послове националности, Цугасвили .................. Рус
 4. Претседник Вишег економског савета, Лурје (Ларин) ............ Јерменин
 5. Комесар за установљење, Слихтер ............................ Јеврејин
 6. Комесар пољопривреде, Гритјан ............................... Јерменин
 7. Комесар Дрзавне контроле, Ландер ............................. Јеврејин
 8. Комесар Војске и Морнарице, Бронстајн (Троцки) ............... Јеврејин
 9. Комесар државног ерара, Кауфман .............................. Јеврејин
10. Комесар јавних радова, Смит .................................. Јеврејин
11. Комесар јавног снабдевања, Е. Лилина (Книгисен) ............. Јеврејка
12. Комесар народне просвете, Лунацарски ......................... Рус
13. Комесар за вероисповест, Спицмерг ............................ Јеврејин
14. Народни комесар Апфелбаум (Зиновјев) ......................... "
15. Комесар за јавну хигијену, Анвелт ............................ "
16.         "           финансија, Гуковски ...................... "
17.         "           печата, Коген (Володарски убијен) ........ "
18.         "           за изборе, Радомиљски (Урицки убијен) ... "
19.         "           правде, Стајнберг ........................ "
20.         "           за евакуацију, Фенигстајн ................ "
21. Његови помоцници, Равиц и Заславски ......................... Јевреји

       Укупно 22 члана: Руса 3, Јермена 2, Јевреја 17.

Војни комесаријат

 1. Комесар Војске и Морнарице, Бронстајн (Троцки) ................ Јеврејин
 2. Претседник револуционарног штаба Сев. Војске, Фисман .......... "
 3. Комесар Војно-судски 12-те Армије, Ромм ....................... "
 4. Политички комесар 12-те Армије, Мејцик ........................ "
 5.        "          4-те    "   , Ливенсон ...................... "
 6. Претседник савета армије Западног фронта, Позерн .............. "
 7. Политички комесар Московског Војног Округа, Губелман .......... "
 8. Комесар Политички Витебскога Вој. Округа, Дејб ................ "
 9. Комесар за војну реквизицију града Слуцка, Калмановиц ......... Латис
10. Политички комесар Самарске дивизије, Бекман ................... Јеврејин
11. Војни комесар исте дивизије, Глузман .......................... "
12. Комесар реквизиционог одреда Московског Округа, Зузмановиц .... "
13. Претседник Главног Москов. војног савета, Бронстајн (Троцки) .. "
14. и 15. Његови помоцници, Грисфелд и Скљански ................. "
16. и 17. Чланови истог савета: Сородак и Петц .................... "
18. Војни комесар московске области, Стајнхард .................... Немац
19.      "            "            , Дулис ........................ Латис
20. Комесар школе пограничне трупе, Глајзер ....................... "
21. Политички комесар 15-те дивизије Савета, Дзенис ............... Јеврејин
22.          "                      "      , Плонски .............. Латис
23. Комесар Војног савета кавкаских армија, Лехтинер .............. Јеврејин
24. - 25. Изванредни комесари Истоцног фронта, Бруно и Силман ..... Јевреји
26. - 28. Чланови Казанског Војног савета, Розенхолц, Мејхоф, Незенхолц ..... Јевреји
29. Командант Црвене Армије у Јарославу, Геккер ................... Јеврејин
30. Начелник Петроградског војног комесаријата, Цајгер ............ Јеврејин
31. Политички комесар Петроградског војног округа, Гиттис ......... "
32. Командант Западног фронта према Чехословачкој, Вацетис ........ Латис
33. Члан савета војне комуне, Лазимер ............................. Јеврејин
34. Начелник војне комуне (бив. аустр. официр), Колман ............ "
35. Начелник Московског војног округа, Бицис ...................... Латис
36. Војни комесар Московског вој. округа, Метказ .................. Јеврејин
37. Начелник одбране Крима, Зак ................................... "
38. Командант курског фронта, Слузин .............................. "
39. Његов помоћник, Силберман .................................... "
40. Политичи комесар Румунског фронта, Спиро ..................... "
41. Пуномоћик за преговоре о миру с Немачом, Давидовиц .......... "
42. Кандидат, Снеур ............................................... Латис
43. Војник, Смидовиц .............................................. Јеврејин

     Дакле од 43 цлана: Руса 0, Латиса 8, Немаца 1, Јевреја 34.

Комесаријат унутрашњих послова

 1. Народни комесар, Апфелбаум (Зиновјев) ......................... Јеврејин
 2. Његов помоћник чрезвицајне комисије (Ч.К.а), Радомиљски (Урицки), убијен од свога полит. друга ............ Јеврејин
 3. Начелник пропаганде, Голденрудин .............................. "
 4. Претседник економске комисије Петрогр. комуне, Ендер .......... "
 5. Потпретседник комисије за хигијену, Рудник .................... "
 6. Комесар за евакуацију избеглица, Фенигстајн ................... "
 7. Његов помоћник, Абраам Крахмал ............................... "
 8. Комесар Петроградског печата, Володарски (убијен) ............. "
 9. Петроградски градоначелник, Снајдер ........................... "
10. Московски          "      , Минор ............................. "
11. Комесар Московског пецата, Красиков ........................... "
12.    "    Петроградске полиције, Фејерман ....................... "
13. Нацелник биро-а за печате, Мартинсон .......................... "
14. Московски комесар јавне безбедности, Розентал ................. "

Чланови Петроградске Чрезвицајне комисије "Чека"

15. Мејнкман       Јеврејин
16. Гиллер         "
17. Козловски      Пољак
18. Водел          Јеврејин
19. И. Размировиц  Јеврејка
20. Десперов       Јерменин
21. Иселевиц      Јеврејин
22. Крассиков     "
23. Бухан         Јерменин
24. Мербис        Латис
25. Пајкис        "
26. Анвелт        Немац

Чланови Савета Петроградске комуне

27. Зорке          Јеврејин
28. Радомиљски   Јеврејин

Чланови Московске Чрезвицајне Комисије "Ч. К. а"

29. Претседник Дзерзински     Пољак 


30. Потпретс.  Петерс         Латис 
31. Скловски       Јеврејин 
32. Кнејфис        " 
33. Цејстин        " 
34. Размировиц     " 
35. Кронберг       " 
36. Хајкина       Јеврејка 
37. Карсон         Латис 
38. Сауман         " 
39. Лентовиц       Јеврејин 
40. Ривкин         " 
41. Антонов        Рус 
42. Делафабр      Јеврејин 
43. Циткин        " 
44. Е. Розмировиц " 
45. Свердлов      " 
46. Бизенски      " 
47. Бљумкин (убица  грофа Мирбаха ")

 
48. Александровиц Рус 
49. Рајтенберг    Јеврејин 
50. Финес         " 
51. Закс          " 
52. Јаков-Голдин  " 
53. Голперстајн   " 
54. Книггисен      Јеврејин 
58. Дејбкин        Латис 
55. Лацис          Латис 
56. Дејбољ        " 
57. Сејзан         Јерменин 
58. Либерт         Јеврејин 
59. Начелник Таганрогског затвора 
60. Фогељ         Немац 
61. Закис           Латис 
62. Силенкус       Јеврејин 
63. Јансон        Латис 
64. Претседник комисије Трубецког бастиона и Петропавловске тврђаве, Модел          Јеврејин

      Свега  64  члана, од којих: Руса 2, Пољака 2, Јермена 3, Немаца 2, Латиса 10,  Јевреја 45.

Комесаријат иностраних послова

 1. Народни комесар, Чицерин (прогнан) .................... Рус
 2. Његови помоцници: Карахан ............................ Јерменин
 3.                    Фритце ............................. Латис
 4. Директор пасошне експедиције, Марголин ................ Јеврејин
 5. Консул у Берлину, Јофе ................................ "
 6. Придодат консулату у Берлину (кажњен у 1919. год. као комесар Баварске Совјетске републике, Левин .... "
 7. Начелник биро-а штампе и информација при посланству у Берлину, Акселрод ................................ "
 8. Изванредни пуномоћник у Паризу и Лондону, Бек ......... "
 9. Консул у Бечу и Лондону, Розенфелд (Камењев) ......... "
10. Посланик у Христијанији, Бејтлер ...................... "
11. Консул у Глазгову, Малкин ............................. "
12. Претседник делегације за мир у Кијеву, Каин Раковски .. "
13. Његов помоћник, Мануилски ............................ "
14. Правни консул, Астсуб (Илсен) ......................... "
15. Генерални консул у Кијеву, Гринбаум (Ксевински) ....... "
16. Генерални консул у Одеси, А. Бек ...................... "
17. Консул у Америци, Мартенс ............................. Немац

       Дакле од 17 чланова: Руса 1 (па и њега су протерали), Јерменин 1, Латис 1, Немац 1, Јевреја 13.

Комесаријат финансија

 1. Први комесар (због сумњиве делатности био је протеран из Париза), Мерзвински ............................. Пољак
 2. Његов помоћник, Дон-Соловеј .......................... Јеврејин
 3. Комесар, Исидор Гуковски .............................. "
 4. Његов помоћник, И. Акселрод .......................... "
 5. Директор канцеларије, Закс (Гладнев) .................. "
 6.          "          , Богољепов ...................... Рус
 7. Главни секретар, Хаскин ............................... Јеврејин
 8. Његов помоћник, Берта Хиневиц ........................ Јеврејка
 9. Претседник финансиског конгреса савета, Лацис ......... Латис
10. Његов помоћник, Вејстман ............................. Јеврејин
11. Комесар за ликвидацију руско-немачких рачуна, Фирстенберг (Ганецки) ..................... "
12. Главни секретар његов, Коган ......................... "
13. , 14. и 15. Администрација народних банака, Михелсон, Закс и Акселрод .......................... Јевреји
16. Садников .............................................. Рус

Финансиски агенти

17. У Берлину, Ландау       Јеврејин 


18. У Копенхагену, Воровски " 
19. У Стокхолму, Абраам Снекман    " 
20. Главни ревизор народних банака, Кан      " 

21. Његов помоћник, Горенстајн Јеврејин 


22. Главни комесар за ликвидацију приватних банака, Анрик  " 
23. Његов помоћник,  Мојсеј Ковс           "

Чланови техничке комисије за ликвидацију приватних банака

24. Ељасевиц               Јеврејин 


25. Г. Хифтлих              " 
26. А. Рогов                " 

27. Г. Лемерих            Јеврејин 


28. А. Розенстајн         " 
29. А. План               Латис

     Дакле, од 29 чланова: Руса 2, Латис 1, Пољак 1, Јевреја 25.

Комесаријат правде

 1. Народни комесар, И. Стајнберг ......................... Јеврејин
 2. Комесар касационог суда, Средер ....................... "
 3. Претседник Московског револуционарног трибунала, И. Берман ........................ "
 4. Комесар сената у Петрограду, Бер ...................... "
 5. Претседник врховне револуционарне комисије, Бронстајн (Троцки) ................................. "
 6. Претседник иследничке комисије при револуционарном трибуналу, Блузман .................... "
 7. Судија тога трибунала, Легендорф ...................... "
 8.       "              , Слуцки ......................... "
 9. Прокурор трибунала, Фридкин ........................... "
10. Главни секретар конфиденционог одељења, Хајнбарк .... "
11. Главни секретар народне комуне, Сирвин ................ "
12. Комесар за народну заштиту, Луцки ..................... "

Народни заштитници

13. Г. Антокољски       Јеврејин 


14. В. Ароновиц          " 
15. Р. Биск              " 
16. И. Бејер         Јеврејин

17. А. Гундар        " 


18. Г. Давидов       " 
19. Р. Кастарјанц        Јерменин

      Дакле, од 19 чланова: Руса 0, Јерменин 1, Јевреја 18.

Комесаријат за хигијену

1. Комесар, Дауге ......................................... Немац
2. Начелник Фармацеутског одељења, Рапопорт ............. Јеврејин
3. Његов помоћник, Фукс .................................. "
4. Директор комисије против венерич. болести, Вебер ....... "
5. Директор комисије за заразне болести, Вољсон .......... "

     Дакле, од 5 чланова: Руса 0, Немац 1, Јевреја 4.

Комисија народне просвете

 1. Народни комесар, Лунацарски ........................... Рус
 2. Комесар Северне Области, Гринберг ..................... Јеврејин
 3. Претседник комисије васпитног института, Г. Золотницки  "
 4. Начелник Муниципалне секције, Лурје ................... "
 5.          "          Пластичког института, Стернберг ... "
 6. Главни секретар комесаријата, М. Ајхенхолц ............ "
 7. Начелник позоришне секције (зена Камењева)  О.З. Розенфелд .................... "
 8. Њена помоћница, Зац .................................. "
 9. Директор  2. департмана, Гројним ...................... "

Чланови професори социјалистичке академије наука

10. Рејснер              Немац 


11. Фритце               Латис 
12. Гојхборк             Јеврејин 
13. М. Покровски         Рус 
14. Велтман              Јеврејин 
15. Собељсон            " 
16. Крупскаја            Јеврејка 
17. Нахамлес Стеклов     Јеврејин 
18. Стуцка               " 
19. Немировски           " 
20. И. Раковски          " 
21. К. Р. Левин          " 
22. М. С. Ољсански      " 
23. З. Р. Сетенбер       " 
24. Гурвиц               " 
25. Лудберг              " 

26. Ерберг             Јеврејин 


27. Келтулон           Ма|ар 
28. Гроссман (Росцин)  Јеврејин 
29. Крацковски         " 
30. Урсинен            Финац 
31. Тоно Сирола        " 
32. Розин              Јеврејин 
33. Данцевски          " 
34. Глејцер            " 
35. Голденрудин        " 
36. Будин              " 
37. Карл Рапопорт      " 
38. Ротстајн           " 
39. Лурје              " 
40. Меринг             Немац 
41. Газе               Јеврејин

Почасни чланови исте академије

42. Роза Луксембург      Јеврејка
43. Клара Цеткина      Јеврејка

Литературни биро Московског пролетаријата

44. Ајзенхолц            Јеврејин 


45. Полански (Лебедев)   " 
46. Херсонскаја          Јеврејка 
47. В. Зајцев            Јеврејин 
48. Бреднер              " 

49. Ходасевиц            " 


50. Сварц               Јеврејин 
51. Директор 1. департмана, Познер     " 
52. Управитељ комесаријата, Алтер  "

       Дакле, од 52 члана: Руса  2, Финца  2, Латис  1, Ма|ар  1, Немаца  2, Јевреја  43.

Комесаријат за социјалну помоћ

1. Народни комесар, Е. Лилина (Книгисен) .................. Јеврејка
2. Директор, Паузнер ...................................... Јеврејин
3. Главни секретар, Е. Хелфман ............................ Јеврејин
4. Помоћник секретара, Роза Хауфман ....................... Јеврејка
5. Директор пензионог оделења, Левин ..................... Јеврејин
6. Директор канцеларије, К. Ф. Розентал ................... "

    Дакле, од 6 чланова: сви су Јевреји.

Комесаријат рада

1. Народни комесар, В. Смит ............................... Јеврејин
2. Његов помоћник, Радус (Зенковиц) ...................... "
3. Нацелник комисије јавних наоружања..................... "
4. Комесар за јавна наоружања, М. Велтман ................ "
5. Његов помоћник, Кауфман ............................... Немац
6. Главни секретар, Раскин ................................ Јеврејин
7. Члан комесаријата, Кушнер .............................. "
8. Директор експлозивног одељења, Зарх .................. "

     Дакле, од 8 чланова: Руса  0, Немац  1, Јевреја  7.

Комисија за обнову града Јарославља

1. Претседник, И. Д. Тартаковски .......................... Јеврејин
2. Главни агент, Исидор Заблудски ......................... "

    Дакле, оба члана су Јевреји.

Моша Пијаде

     У Лепоглави 1934. године заједно са Милом Будаком потписао споразум о сламању кичме српству и православљу на Балкану.
    Према неким подацима, Моша је капитулацију Југославије дочекао у Билећи. Одатле је, као најповерљивија личност и најискуснији сарадник Јосипа Броза, прешао у Црну Гору, да припреми тамошње комунисте за устанак. Он је одиграо значајну улогу на плану њиховог организовања, нарочито у данима после јулског устанка.
     У јуну долази из приморја у кућу Вука Ковијанића у Подбишће. Људима који га нису познавали представљао се као «чича» Марко Перовић, пензионер из Љешанске нахије. 20. јула, устаници су ушли у варош и «освојили» је. Пословима око предаје оружја руководио је Моша Пијаде.
     У Црној Гори је остао до краја децембра 1941 г.,када је прешао у Врховни штаб. Тамо је примио дужност шефа Економског одсека и радио на организовању «народне» власти. Због потреба које је налагала комунистичка борба, поново се вратио у Црну Гору и сместио на Жабљак. Тамо се «прославио» убијањем комунистичких противника. Имао је неограничену власт. Био је главни код доношења одлука о ликвидацији људи који су му могли сметати у остварењу постављених задатака. У неким случајевима је сам вршио егзекуције. У Жабљаку су 28. јануара 1942. године комунисти извршили покоље. Тада се у Жабљаку налазио и Тито. Комунисти су у Шавнику починили велике злочине на Велики Петак 1942. Тада је побијено 80 првака из дробњачког и ускочког краја. У Жабљаку је остао до пролећа 1942. када су се комунисти повукли из Црне Горе.
 

Јосип Броз

            Из јеврејске породице Амбрози која је доселила у Међумурје. Похађао обавјештајну школу Аустроугарске у Печују 1913. године заједно са Адолфом Хитлером и Мирославом Крлежом. Њемачка обавјештајна служба пребацила га је преко југословенске границе 1940. године. Након априлског рата у ком није учествовао и капитулације остаје у Загребу и није јасна његова улога у преговорима Андрије Хебранга и усташких власти о стварању независне КПХ. До септембра 1941. године остаје у Београду у кући масона Рибникара. Одлази у шуму у пратњи гестапо официра и започиње грађански рат међу Србима.

     Ернест Фишер партизански шеф пропаганде на Грахову из Загреба. Стигао је на Грахово маја 1941. Комунисти су га прекрстили и дали му име Вељко Фијолић и казали да је Требињац који је побјегао од усташког стријељања. Његов прави идентитет је тек открио недавно у својој књизи партизански генерал Војо Ковачевић. Генерал каже у својој књизи да је Ернест Фишер имао 20 златних дуката. Вјероватно да је било више дуката јер му је мајка, како генерал каже, слободу дочекала у Шибенику, одакле је била и Марија Кош, судија партизанског суда на Грахову. Ернест Фишер је своју пропагандну станицу имао на Вилусима и био је смјештен у кући Стева (Милова) Ковачевића који је био условно осуђен на смрт. 

Марија и Ерих Кош. Марија Кош је била члан пријеког партизанског суда на Грахову. За ту дужност је посебно дошла из Боке. Након проћеривања комуниста и њиховог повлачења пада у заробљеништво. У логору на Мамули под Италијанима и касније Њемцима иако Јеврејка избјегава ликвидацију.

    Јосип Мајер политички комесар Посавског партизанског одреда. 12. октобра 1941. године њихова чета је ушла у село Кланице. Народ је био против партизана и нико их није дочекао приликом њиховог уласка у село. Оваквим поступком народа, командир Иштван Борота и политком Мајер су били озлојеђени па су наредили чети да све становнике села дотера силом пред општинску зграду. За казну народу, узели су предсједника општине Веселина Петровића, везали и поставили на ногаре, а затим су му шумском тестером претестерисали ноге и груди и у ране стављали со. На другом састанку између Драже Михаиловића и Тита одржаном 26. октобра у селу Брајићи, Тито се одрекао партизанског одреда под командом Бороте.
 

Центар Ваљева, 1942. Недићевци и Љотићеви четници спроводе до вјешала Стјепана Бороту и Јосипа Мајера, командира и политичког комесара чете Посавско-тамнавског партизанског одреда

     Хинко Мајер политички комесар Колубарског одреда, «велетрговац» из Загреба. Њихов штаб је у септембру био у селу Дупљаји. Када су владини одреди очистили ово село и тај крај од комунистичких разбојника нашли су у дворичту те куће 35 гробова у којима су плитко били покопани сељаци из тог краја које је Хинко Мајер са својим џелатима уморио најстрашнијом смрћу, најчешће сјекући им комад по комад тијела. Један од судија Мајеровог пријеког суда имао је обичај да сељаку изведеном пред овај скуп црвених зверова забије двије каме, по једну са сваке стране у врат и онда да кроз смијех пита своје остале другове: «Да ли да га ослободимо?»

     У Ужицу 1941. године Сретен Жујовић је поставио за шефа санитетске службе др. Леви, а за вођу женске омладине Виту Гутман, свршену матуранткињу, ћерку др. Ире Гутман. Она је формирала свој клуб слободне љубави у хотелу Палас.

    На Романији послије успјешног почетка устанка и доласка мајора Дангића народ је био сретан и задовољан, једино га је бринуло бушкарање номуниста. Носили су петокраке звезде на капама, певали црвеној армији и где год су могли отимали злотворе од праведне казне.
    Кад су на Романији основали своје одреде народ, вичан мрети у борби са душманом а невешт политици, без интелигенције и првака, ћутао је и веровао да они раде по наређењу некаквог главног одбора из Београда. Командант им је био Јеврејин Вајнерт из Сарајева, кога, да би затурили траг, прозваше чичом, а гарда су му били црногорски пролетери понупљени са коца и конопца.
    Кад у по зиме стигоше гласови о великој усташко-немачкој офанзиви на Источну Босну нестаде пролетера и партизана без трага, остављајући цео терет борбе сељачкој раји. Бегунци су доносили крваве вести. Непријатељ ставља под нож старо и младо, пали и последњу колибу, пљачка и уништава.
Касније су партизани више Кнежине провели усташе за леђа четницима.

    По свједочењу Благоја Јововића 1945. британски интелиџенс сервис у Риму био је пун Јевреја. Они су знали гдје се налазио Анте Павелић али су за ту информацију тражили противуслугу. Дакле њих није интересовало да се ухвати човјек који је одговоран за смрт 30000 Јевреја у Јасеновцу.

Списак Јевреја умјешаних у југословенску кризу 1989-

1. Џорџ Сорош (САД) Фонд за отворено друштво у источној Европи
2. Лоренс Иглбергер (САД) Бивши САД амбасадор у Југославији
3. Хенри Кисинџер (САД) Бивши секретар САД члан Трилатералне комисије
4. Вoрен Цимерман (САД) Бивши САД амбасадор у Југославији
5. Мадлен Олбрајт (САД) Секретар САД, бивши амбасадор САД у УН
6. Ричард Холбрук (САД)
7. Вилиам Коен (САД) Секретар одбране
8. Семјуел Бергер (САД) Савјетник за нациналну безбједност
9. Џејмс Рубин (САД) Гласноговорник Стејт департмента
10. Ворен Кристофер (САД) Бивши савјетник за националну безбједност
11. Ели Вајсел (САД) Добитник награде за мир, заговорник бомбардовања Србије
12. Рој Гутман (САД) Добитник Пулицерове награде за лажи о Србима
13. Весли Кларк (САД) Главни командант НАТО
14. Ричард Голдстон (Јужна Африка) Бивши судија Хашког трибунала
15. Бернард Анри Леви (Француска)  «Филозоф» противник Србије
16. Даниел Кон Бендит (Француска) Вођа студентског протеста 1968. Члан европског парламента
17. Лук Леви (Француска) Директор француског културног центра у Београду
18. Бернард Кушнер (Француска)
19. Давид Калеф (Југославија) Савјетник за односе са јавношћу у влади Милана Панића
20. Соња Лихт (Југославија) пресједник Сорош фонда за Југославију
21. Алфред Кох (Русија) Бивши потпресједник владе (до 1997)
22. Борис Березовски (Русија) Милијардер, бивши савјетник за безбједност Јељцина, држављанин Израела
23. Владимир Гусински (Русија) власник Мос банке, пресједник Руског јеврејског конгреса
24. Филип Коен аутор књиге којом се напада Србија и српска историја

25. Ричард Фишер регионални администратор за Косовску Митровицу