Дражин дух говори

 
Владика Николај Велимировић 

1.- Ој Србијо небројено гробље, 
Срби браћо заробљено робље, 
Ево мене да се вама јавим, 
Из овога света небескога, 
У светлости Христа спаситеља, 
У сијању небеске Србије. 

2.- Жив сам, браћо, живљи но икада, 
У друштву сам бољем нег' икада, 
У близини светитеља Саве, 
Који сија као сто сунаца; 
Крај мене су и Милош и Марко, 
Старац Богдан са девет синова, 
И сва српска крстоносна војска, 
Са Косова поља широкога, 
Што изгибе за крст и слободу. 

3.- Око мене безбројни ускоци, 
Што бранише сиротињу рају, 
Кроз векове од турских зулума: 
Павле Бекић, страшни војсковођа, 
Два Јакшића, два хероја дивна, 
Хаџи Продан, Коча Капетане, 
Хаџи Ђера и Хаџи Рувиме 
И Авакум, дика мученика; 

4.- Карађорђе и његова војска, 
Са Мишара и са Иванковца, 
Кнез Алекса, страшни Бирчанине, 
Голи Зека и Змај од Ноћаја, 
Хајдук Вељко и Курсула Јово,

Хаџи Милош и храбра Љубица, 

И све српске изгинуле војске, 
На Грахову, Лазу и Никшићу, 
На Мишару и реци Тамишу, 
На Анголи и на Мариц' реци. 

5.- Сви јунаци наши с Куманова, 
С Куманова и са Облакова, 
Са Битоља и с Кајмакчалана, 
И босанско оковано робље, 
Што му Арад беше костурница, 
И сво српско нежидарско робље, 
Што изгибе с глада и помора. 

6. - Још су са мном сви моји четници, 
Официри, храбри командири, 
Што пет лета са мном четоваше, 
Од тирана Србију бранише, 
У биткама ил' по тамницама, 

7- Бројеви су људски премалени, 
Да изброје сву небеску војску, 
Сву небеску србинову војску 
И вечиту светлост и красоту. 

8.- Где је моја душа узлетела, 
Кад ми јуде тело умртвише, 
Без опела у земљу забише, 
Да се мени за гроб не дознаде. 

9.- Ал' Бог види све скривене тајне, 
Залуду су земље безбожничке, 
Небеса се њима потсмевају, 
Време иде и скоро ће доћи, 
Да Србија буде слободија.

10- Ја ћу неком пријатељу своме, 

На сну јавит' и мој сан објавит, 
Да се мени поје литургија, 
Тога света као и онога; 
Све непрапде људскe су пред Богом, 
Као плева пред вихором ветра. 

11.- Дрште веру, слогу и поштење, 
У томе је Србину спасење; 
Не жалите за нама умрлим, 
Ми смо живи где се не умире; 
Не жалите за душам умрлим, 
Што у телу као сенке крећу, 
Што сатани против Христа служе, 
Против Христа и свога народа, 
Што Крст ломе и грбачу гњече. 

12- Храбри будте, ми смо с вама стално, 
И дан и ноћ Бога прослављамо. 
И сви за вас Богу се молимо, 
Ми смо јачи од свих људских војски, 
Ми смо ваши моћни савезници. 

13.- Земља Небу одолет не може, 
Нити ико небеској Србији, 
Чије число премашује звезде, 
Чијој сили отпори су смешни, 
Јер без муке побеђује беду, 
И пре битке односи победу, 
СВЕ ПО ПРАВДИ БОГА ПРАВЕДНОГА 
А У СЛАВУ ХРИСТА ВАСКРСЛОГА!

Спевао бесмртни владика Николај
Велимировић с јесени 1946. године у
манастиру Св. Саве у Либертвилу